Svakodnevna magija – Kako da postignemo flow stanje u svakodnevnim aktivnostima

Svi želimo da dane provodimo osećajući se kao najbolja verzija sebe i pritom iz tog stanja ostvarujemo najbolje rezultate. Zvuči kao previše dobro da bi bilo istinito? I jeste dok ne ovladamo osnovnim principima FLOW STANJA i pritom ih sami testiramo u svakodnevnim aktivnostima. Priliv energije i produktivnosti koji u tom slučaju dobijamo svakako će prodrmati naša dosadašnja uverenja o tome koliko se dobro možemo osećati dok idemo kroz svoj dan i obavljamo uobičajene aktivnosti. Tekst pred vama odgovoriće na pitanja kako da postignemo flow stanje u svakodnevnim aktivnostima.

Da li je flow stanje dostupno svima?

Po psihologu Mihalj Čiksentmihalju (Mihály Csíkszentmihályi), koji je popularizovao termin FLOW 1990. godine u svojoj istoimenoj knjizi, mentalno stanje po imenu FLOW obuhvata: 

,,Potpunu uključenost u aktivnost zarad nje same. Ego nestaje. Vreme proleće. Svaka akcija, pokret i misao neizbežno slede iz prethodne, kao da sviramo džez. Naše celo biće je uključeno i maksimalno koristimo svoje veštine.”

Možda vam flow stanje za sada deluje kao nešto teško ostvarivo, rezervisano samo za ekstremne sportiste ili vrhunske umetničke izvođače. Ili kao redak splet srećnih okolnosti koji dovodi do toga da dan provedemo fantastično, radeći ono što volimo i osećajući se kao najbolja verzija sebe.

Flow stanje je zapravo apsolutno dostupno svakome i postoje oprobani načini kako ga da okinemo u svakodnevnim aktivnostima.

Ipak, ukoliko želimo da u flow stanje ,,ulazimo svesno” potrebno je da se vodimo osnovnim principima koji ga okidaju.

Kako se ulazi u flow stanje?

Iako se prvobitno smatralo da flow stanje funkcioniše po principu prekidača (uključeno/isključeno – jesmo ili nismo u zoni), sada znamo da to nije slučaj – u pitanju je jedan ciklus u koji ulazimo korak po korak. U prethodnom tekstu je bilo reči o 10 faktora, koji prate čitavo iskustvo flow-a. Sada ćemo akcenat staviti na one koji su ključni za sam ulazak u flow stanje.

1.Jasan cilj – Izazovan ali i dostižan

Postojanje jasnog cilja je prvi preduslov. Cilj treba da bude dovoljno izazovan, ali da ne prevazilazi previše nivo naših trenutnih veština.

Prvi i osnovni preduslov je POSTOJANJE JASNOG CILJA. Šta tačno želimo da postignemo? Na primeru pisanja ovog teksta jasan cilj bi bio da što jasnije i preciznije predstavim kako da postignemo flow stanje u svakodnevnim aktivnostima – na način da čitaoci to zaista mogu da primene. Dakle, to je prvi korak – definisanje onoga što želimo da postignemo.

Sledeća bitna stavka je ,,štelovanje” našeg cilja tako da bude OPTIMALNO MOTIVIŠUĆ. Šta to znači? Ukoliko je izazov koji sebi postavimo suviše mali – to nas neće dovoljno motivisati i rezultiraće DOSADOM. Ukoliko sebi postavimo preveliki izazov (onaj koji dosta premašuje nivo naših veština)- to će rezultirati ANKSIOZNOŠĆU. U oba slučaja nećemo biti produktivni i nećemo uspeti da udjemo u flow stanje.

Dakle, naš izazov treba da bude tako podešen da nam deluje dovoljno uzbudljivo – sasvim malo prevazilazi nivo naših trenutnih veština, a da nas pritom ne frustrira svojom nedostupnošću – da ne bude previše van našeg domašaja.

Najviše smo fokusirani na zadatak pred nama kada je sam zadatak izazovan taman toliko da sasvim malo prevazilazi nivo naših trenutnih veština.

Čiksentmihalji objašnjava:

 ,,Ukoliko su izazovi suviše mali, možemo da se vratimo u stanje FLOW-a tako što ćemo da ih povećamo. Ukoliko su izazovi preveliki, možemo se vratiti u stanje FLOW-a učenjem novih veština.’’

Ukoliko se vratimo na primer pisanja ovog teksta, premali izazov bi bio da jednostavno prekopiram osnovne principe flow-a, bez prevelikog unošenja kako to izgleda na konkretnim primerima, a prevelik da obezbedim svaku informaciju u vezi sa ovom temom koja bi mogla biti relevantna – i sve to u jednom tekstu! Flow kanal u ovom primeru je prikazivanje osnovnih principa flow-a kroz konkretne primere na što jednostavniji način.

Kako bismo ostvarili potrebnu jasnoću cilja, kada pred sobom imamo kompleksan zadatak, potrebno je prvo razmotrimo od čega se sve on sastoji.

Ukoliko je naš cilj veći potrebno je da ga podelimo u nekoliko manjih delova i izaberemo od čega želimo da počnemo.

Na primeru pisanja ovog teksta moj dnevni cilj bi mogao biti da napišem nekoliko većih pasusa ili određen broj reči.

Pored toga što obezbeđuje neophodnu jasnoću zadataka, podela na manje delove je važna i zbog FIDBEKA, koji je jedan od glavnih okidača flow stanja!

Što nam je jasnije šta tačno treba da radimo – imaćemo precizniji FIDBEK, povratnu informaciju kako nam ide. Kao kad sviramo klavir i jasno čujemo da li smo pritisnuli pravu dirku. Ako je rezultat (u ovom slučaju ono što čujemo) dobar – nastavljamo tako kako radimo, ukoliko nije -prilagodimo svoje akcije (pritiskamo druge dirke) tako da dobijemo drugačiji rezultat. Fidbek nam ovaj način omogućava da ostanemo u flow kanalu.

Kada su ciljevi jasni, naš um ne mora da se pita šta je to treba što da uradi sledeće – on već zna! Tada naš fokus može da ostane u potpunosti usmeren na sadašnji trenutak i na ono što upravo radimo. 

2. Postizanje fokusa

Flow stanje se uvek i isključivo dešava u sadašnjem trenutku!

Zbog toga se značaj fokusa bukvalno ne može dovoljno naglasiti. Pogotovo u sadašnjem vremenu gde se tone distrakcija bukvalno nadmeću za našu pažnju. Stalno proveravanje telefona je jedan od najvećih neprijatelja flowa.

Flow prati fokus!

To nas dovodi do važnosti ELIMINISANJA DISTRAKCIJA!

Flow se pojavljuje SAMO KADA JE SVA NAŠA PAŽNJA U OVDE I SADA. Kada smo potpuno fokusirani na zadatak koji obavljamo.

Kako bismo postigli ovakav fokus na aktivnost, i potpuno se uneli u zadatak koji je pred nama, poželjno je da se unapred pobrinemo da obezbedimo sebi vreme bez ometanja u trajanju 90-120min. To može da podrazumeva:

• pripremenje svega što nam je potrebno za obavljanje našeg zadatka, kako ne bismo svaki čas ustajali po nešto i time ometali fokus
• utišavanje notifikacija na telefonu
• zatvaranje vrata ukoliko nismo sami u prostoru i čak po potrebi i stavljanje natpisa na vrata kako nas niko određeno vreme ne bi ometao.
• Podešavanje tajmera na 90 ili 120min, kako bismo mogli potpuno da se prepustimo aktivnosti bez gledanja na sat.

Sada imamo osnovne preduslove da ostvarimo FOKUS. Fokusiramo se na zadatak pred nama i potpuno mu se predajemo. Ovaj deo može predstavljati najveći izazov, jer je često potrebno da uložimo određeni napor kako bismo se potpuno uneli u zadatak koji obavljamo! Ukoliko vam se ovo dogodi smatrajte da je to prva faza ulaska u flow stanje i da ste na dobrom putu! Dokle god ostajete usredsredjeni na zadatak i ne posežete za distrakcijama!

3.Jaka koncentracija i otpuštanje

Ono što je ovde posebno bitno je da iznova vraćamo pažnju na ono što je potrebno uraditi i ostanemo fokusirani na zadatak pred nama. U zavisnosti od aktivnosti koju obavljamo ova fokusiranost može izgledati drugačije; ukoliko učimo nešto novo – to može biti ponavljanje iste akcije iznova mnogo puta, ukoliko pišemo – fokusiranost na rečenicu i šta želimo da kažemo, ukoliko trčimo – usmerenost na svaki pokret, disanje isl.

Ovo je najmanje prijatna faza, koja kada ostanemo dovoljno fokusirani na samu aktivnost vodi u narednu fazu, u kojoj nastupa otpuštanje – a onda odatle ulazimo u flow!

Na primeru pisanja može se dogoditi da pri početku jednostavno ne sklapamo rečenice kojima smo zadovoljni. Usredsređenost na samu aktivnost, uprkos tome, bi ovde mogla da izgleda tako što umesto celih rečenica sastavljamo nacrt, u kome opisujemo šta bismo želeli da kažemo ili pišemo stavke. Kada u narednoj fazi nastupi flow izgledaće kao da nam odjedanput navire neverovatna inspiracija, a savršene rečenice se sastavljaju same!

Na primeru trčanja, kada prebrodimo početne napore ući ćemu u zonu gde se osećaj bilo kakvog bola smanjuje, a naše telo nastanjuje intenzivna sreća, zadovoljstvo, smirenost i bistrina.

Ukoliko ste se pitali zbog čega je poželjno da imamo blokove neometane pažnje baš od 90-120min – postoji razlog za to! Flow stanje predstavlja čitav jedan ciklus iz nekoliko delova i kako bi se sve faze ,,provrtele” potreban je određen vremenski raspon (najčešće baš toliki) bez prekidanja procesa. Na primeru trčanja, runner’s high (kako se flow u ovoj aktivnosti često opisuje na engleskom) će nastupiti u proseku posle 30ak minuta trčanja!

Dakle, kako bismo iz faze intenzivne koncentracije i napora ušli u flow vrlo je bitno da ne odustanemo u trenucima kada se od nas traži dodatni napor / istrajavanje, već da upravo tada ostanemo usredsređeni na sadašnji trenutak i aktivnost koju obavljamo. Ukoliko smo cilj postavili tako da sasvim malo prevazilazi nivo naših trenutnih veština, istrajavanje u aktivnosti će uvek biti više pitanje održavanja koncentracije i fokusa kroz ,,naporni deo”, nego pitanje da li smo zagrizli preveliki zalogaj.

Ova uključenost u aktivnost i potpuni fokus na onome što radimo će se u jednom momentu toliko pojačati da će u svom intenzitetu preći određeni prag! Ovde nastupa otpuštanje i ulazimo u flow stanje!

Kada se to dogodi imamo utisak da smo potpuno stopljeni sa onim što radimo, i sada istu aktivnost obavljamo sa takvom lakoćom da imamo utisak da se ona dešava sama! Nivo uživanja je na vrhuncu i imamo utisak da prevazilazimo sami sebe – u onome što radimo i u tome kako se osećamo!

Koncentracija u stanju flow-a može biti toliko duboka da se ponakad koristi termin EKSTAZA kako bi se opisala.

Da li flow stanje može da nam ,,promakne”?

Ovo je dobar momenat da se podsetimo da flow stanja mogu da variraju u intenzitetu. Od slabijih MIKRO FLOW iskustava, kao što je npr učestvovanje u zanimljivoj konverzaciji gde vreme prosto proleti, do mnogo dubljih i intenzivnijih MAKRO FLOW iskustava koja se često opisuju kao čista EKSTAZA! Dakle, radi se o jednom spektru iskustava koje je moguće doživeti i ukoliko trenutno doživljavamo slabiji flow – ne znači da nam flow stanje promiče!

Slabija flow iskustava mogu posebno biti česta pri početku – kada tek učimo da svesno ulazimo u flow stanje. Iako nisu jednakog intenziteta kao dublja MAKRO FLOW iskustva, pri kojima bukvalno prevazilazimo sami sebe u određenoj aktivnosti, ona predstavljaju deo istog spektra i vode ka intenzivnijim iskustvima.

Ukoliko počnemo da obraćamo veću pažnju na sopstvene MIKRO FLOW doživljaje, možemo postepeno da ih produbljujemo i proširujemo i učimo da iz njih ulazimo dublje u flow! Mikro flow iskustva obogaćuju naš dan i život čine mnogo lepšim i ispunjenijim. Takođe čine doživljavanje intenzivnijih flow iskustava mnogo više verovatnim!

Situacije gde nam flow lako može promaći su najčešće one, kad tek stičemo nove veštine ili se iz bilo kog drugog razloga predugo zadržavamo u fazi intenzivnog napora (npr prikupljamo u jednom naletu veliku količinu informacija koja nam je potrebna za nov projekat).

Faza otpuštanja praćena flow stanjem će u ovim slučajevima nastupiti tek naknadno – kada u dovoljnoj meri ovladamo neophodnim vešinama! Ili kada se velika količina novih informacija slegne. Svima su nam poznate situacije gde prilikom učenja nove aktivnosti nemamo utisak da ostvarujemo nikakav poseban progres. A onda se dobro naspavamo i sutradan je sve bistro – iznenađeni smo koliko nam dobro odjedanput ide!

Period otpuštanja ovde nastupa naknadno – jedan dan jednostavno samo ulažemo određeni napor, a sutradan nas on lako vodi u flow!

Takođe još jedna mogućnost gde nas flow stanje lako može zaobići je kada je naš fokus na glavnom cilju veći nego na aktivnosti koju trenutno obavljamo.

Flow stanje se kao što znamo dešava isključivo u ovde i sada i ako je naša zaokupljenost rezultatom dominantna – nećemo uspeti da se dovoljno prepustimo samoj aktivnosti.

Paradoksalno, iako je za flow stanje potrebno postojanje jasnog cilja – kada smo se već uneli u ono što je neophodno da radimo, potrebno je da potpuno otpustimo vezanost za određeni ishod i potpuno se prepustimo aktivnosti zarad nje same. Tek tada ulazimo u flow i zaista i ostvarujemo željeni ishod.

Sada, kada smo se u dovoljnoj meri pozabavili ,,zakonitostima flow-a” možemo da razmotrimo kako da postignemo flow stanje u nekim konkretnim svakodnevnim situacijama!

Kako da postignemo flow stanje u učenju?

Flow stanje se, kako smo već pomenuli, dešava kada već u određenoj meri vladamo veštinama koje su nam potrebne za aktivnost koju obavljamo. A šta se dešava kada te veštine tek treba da naučimo; da li je moguće da budemo u flow stanju i dok učimo?

Kratak odgovor na ovo pitanje je – da! Kompletniji odgovor je da potrebno da se zadovolje određeni uslovi kako bi ovo bilo moguće.

Učenje novih veština

Treba imati u vidu da učenje nove veštine ili usvajanje gradiva sa kojim se prvi put susrećemo na početku može biti frustrirajuće. Svi imamo iskustva sa tim. Međutim, ukoliko mogućnost početne frustracije jednostavno uvrstimo u čitavu ,,flow jednačinu”, tako što je uzimamo u obzir dok postavljamo optimalno motivišući cilj – pretvorićemo je u prednost!

Prvi ciljevi su onda više usmereni na samo upoznavanje sa novom aktivnošću uz učenje po nekog osnovnog principa. Poput detata koje prvi put sedne za klavir i radoznalo ispituje svaku dirku, kao i više njih istovremeno, dok ushićeno prati rezultat! Sama ovakva aktivnost prirodno će proizvesti flow – zbog fokusiranosti na samu aktivnost, potpuni fokus na nju i instantni fidbek koji dobijamo!

Naredni ciljevi bi u ovom slučaju podrazumevali učenje najprostijih melodija i bili praćeni sličnim ushićenjem! Ovako malo po malo po malo, svaki put održavamo flow kanal aktivnim! I time zaobilazimo frustraciju.

Na primeru učenja teških ispita na fakultetu, na mom ličnom primeru, to je izgledalo tako što bih prvi put sa radoznalošću samo čitala komplikovan tekst sa kojim se prvi put susrećem – bez presije da moram odmah da ga razumem. Druga ruka (tačnije drugo čitanje) je već bilo detaljnije uz pažljivo podvlačenje ključnih stvari i vađenje belešaka. Tek treće čitanje bi uključivalo preslišavanje i fokusiranje na najkompleksnije stvari sa punom pažnjom. Ovako održavamo flow.

Bilo da učimo nešto novo ili unapređujemo svoja znanja i veštine – POSTAVLJANJE JASNOG I OPTIMALNO MOTIVIŠUĆEG CILJA JE UVEK PRVI KORAK.

Značaj fidbeka u procesu učenja

Kao što smo pomenuli fidbek je jedan od glavnih okidača flow stanja. Ukoliko ste se pitali zbog čega deca (i mnogi odrasli) uživaju u igranju video igrica, jedan od glavnih razloga je instantna povratna informacija o uspehu, koju non stop dobijamo- Bravo! Ide ti odlično! Još 50 poena do narednog nivoa! Odličan potez!

Konstantan fidbek u ovom stilu čini da smo potpuno uključeni u trenutak i konstantno korigujemo naše akcije, tako da budu sve bolje i bolje!

Ukoliko učimo neku novu veštinu, kao na primer sviranje instrumenta, ton koji čujemo daje nam povratnu informaciju da li radimo pravu stvar ili je potrebno da nešto promenimo. Upravo ovaj efekat želimo da postignemo i sami prilikom učenja bilo koje aktivnosti. Zbog toga je poželjno da glavni zadatak podelimo na nekoliko delova.

Kada primenimo sve do sada rečeno na proces učenja:

• Potreban nam je jasan cilj koji je dovoljno motivišuć. Cilj koji smo postavili poželjno je da podelimo na nekoliko delova kako bismo mogli da pratimo progres.
• Vreme bez ometanja (90 – 120 min) – kako bismo mogli da ostvarimo dobar fokus i potpuno se unesemo u učenje.
• Fokus na samu aktivnost do postizanja duboke koncentracije – i ulazak u flow!

Kako bismo pojačali faktor uživanja u samoj aktivnosti, koji je jedan od okidača flow-a, možemo se pozabaviti još nekim detaljima koji ga postiču. To može biti nabavljanje interesantnog pribora, markera u različitim bojama, pravljenje kreativnih beležaka isl.

I naravno, dobar san je ključan da se sve nove informacije lepo poslože! Posle dobrog odmora naše novonaučene veštine će nas sutradan još lakše uvesti u zonu!

Kako da postignemo flow stanje u poslu?

Flow stanje se najlakše postiže kada učestvujemo u aktivnosti koja proizvodi osećaj zadovoljstva. Ukoliko volimo ono što radimo biće nam lakše da ulazimo u flow stanje! Dobra vest je da ovo nije preduslov i da možemo ući u zonu i dok se bavimo aktivnostima koje nam nisu najomiljenije!

Kako Mihalj Čiksentmihalj kaže:

Obično obraćamo pažnju na stvari koje volimo, koje nas interesuju, koje angažuju naše veštine. Ali ova veza takođe funkcioniše i u obrnutom smeru – počinje da nam se sviđa sve čemu pomno pridajemo pažnju.

Zbog ovoga, dobra strategija je da ulažemo energiju u stvari koje imaju potencijal da održavaju naš napredak – čak iako nismo isprva zainteresovani za njih. U nekom momentu, kada naučimo više o njima i naše interesovanje će biti probuđeno.

Kako su poslovi koje obavljamo dosta različiti, teško je držati se jednog univerzalnog recepta za ulazak u flow stanje koji bi savršeno odgovarao svakom poslu. Ipak, sve ono što je zajedničko većini poslova može biti obuhvaćeno odgovorima na ova pitanja:

1. Koji zadaci spadaju u opis mog radnog mesta (posla)- šta se od mene očekuje?
2. Koje zadatke kada i koliko često obavljam?
3. Koliko vremena mi je u proseku potrebno za svaki od ovih zadataka?
4. Koji od navedenih zadataka su najzgodniji da na njima primenim osnovne principe ulaska u flow stanje?

Kada odgovorimo na ova pitanja možemo primetiti da se neke od aktivnosti pogodnije za isprobavanje ulaska u flow stanje! Njih možemo koristiti prve za vežbu.

Ruta za ulazak u flow stanje ostaje uvek ista:

• Jasan cilj koji je izvodljiv ali izazovan
• Fokusiranost na samu aktivnost (90-120min) uz eliminisanje distrakcija
• Postizanje duboke koncentracije i ulazak u flow.

Ukoliko iz bilo kog razloga zbog prirode samog posla nije (odmah) moguće da se odvoje blokovi neometane pažnje od 90-120min, možemo krenuti sa nešto kraćim vremenskim intervalima! Osnovni principi ulaska u flow ostaju isti.

Eksperimentisanje sa blokovima pažnje

U zavisnosti od prirode našeg posla i vremenskih okvira za zadatke, možemo eksperimenisati sa različitim kombinacijama blokova neometane pažnje – dok ne otkrijemo šta za nas najbolje funcioniše!

Idealno bi bilo da u toku radnog dana ostvarimo dva do tri bloka (90-120min) neometane pažnje. Između njih je, naravno, potrebno da pravimo pauze.

Kada nije ostvarivo da u startu odvojimo idealnih 90-120minuta, možemo probati i sa nešto kraćim vremenskim intervalima. Npr, dva puta po 60minuta ili jedan blok od 60 ili 90min, a naredni nešto kraći. Prilikom praktikovanja kraćih intervala, čak iako ne uspemo da postignemo osetniji flow, imaćemo priliku da vežbamo fokus, a time vežbamo najglavniji ,,mišić za ulazak u zonu”!

Eliminisanje distrakcija u većim poslovnim okruženjima

Jedan od izazova u poslovnim okruženjima sa više zaposlenih je upravo smanjenje distrakcija. Ukoliko u svojoj kancelariji / radnom mestu želimo da odvojimo 90-120min bez ometanja, neretko je potrebno da prethodno iskomuniciramo sa kolegama, kako bi ispoštovali naše vreme za fokus.

Ponekad je efikasno i stavljanje adekvatnog natpisa na vrata (ili radni sto), kojim obaveštavamo kolege da nećemo biti dostupni u određenom vremenskom periodu.

Kompanije koje su upoznate sa prednostima flow stanja i činjenicom da smo u stanju flow-a i do 5 puta produktivniji nego inače, itekako ohrabruju svoje zaposlene da što više svesno koriste vreme za fokus kako bi postigli flow! Time su uvek sve strane na dobitku!

Još jedan neprijatelj našeg fokusa (a time i produktivnosti i flow-a) u nekim firmama je pravilo da se na mejlove odgovara u jako kratkom vremenskom roku. Bespotrebno prekidanje fokusa nikad nije dobra ideja. U tom smislu nema velike razlike da li proveravamo društvene mreže ili odgovaramo na poslovni mejl, koji bi inače mogao da sačeka.

Ukoliko brzinsko odgovaranje na mejl nije esencijalno za samo radno mesto (npr sekretarski poslovi isl), bilo bi poželjno napraviti nov dogovor među zaposlenima i prolongirati vreme očekivanog odgovora, po mogućnosti na malo preko 90 min ili još bolje 2 sata. Tako bismo imali i više nego dovoljno vremena za neometani fokus i flow, a time i znatno veću produktivnost na radnom mestu. I tako su svi na dobitku!

Pauze koje okrepljuju

I naravno, ništa bolje od dobre pauze posle fokusiranosti na posao! Ne samo što ćemo imati priliku da se okrepimo i energizujemo, već ćemo i aktivirati ,,fazu otpuštanja” koja će u narednom segmentu rada olakšati ulazak u flow.

Sa korišćenjem pauza takođe možemo biti kreativni i eksperimentisati šta nam najviše prija – bilo da imamo želju da nešto popijemo/pojedemo, porazgovaramo sa kolegama, istegnemo se ili odemo u kraću šetnju.

Kako da postignemo flow stanje u hobijima?

Kada su hobiji u pitanju dosta stvari nam već u staru ide u prlog za ulazak u flow!

Učestvujemo u aktivnosti koja nam proizvodi osećaj zadovoljstva, čime lako:

Ostvarujemo dobar fokus.

Ulazimo duboko u sadašnji trenutak.

I bivamo ponešeni samom aktivnošću, tako da prevazilazimo sami sebe onim što upravo postižemo, kao i samim osećajem koji nas puni energijom i okida najbolju hemiju u telu – ušli smo u zonu!

Ukoliko je u pitanju nov hobi potrebno je, naravno, prvo se pozabaviti učenjem novih veština. A kao što smo videli i to možemo raditi u zoni!

Bilo da je u pitanju kuvanje, baštovanstvo, sportska aktivnost, slikanje, sviranje instrumenta – dobro je da u što većoj meri ispoštujemo osnovne preduslove za ulazak u flow;

• vreme bez ometanja (90-120min)
• postavimo sebi neku vrstu izazova koji sasvim malo prevazilazi nivo naših veština, i koji će u zavisnosti od samog hobija izgledati drugačije. U kuvanju to može biti isprobavanje novog recepta, u slikanju rad sa novom tehnikom, u sportskoj aktivnosti sasvim malo pomeranje dosadašnje granice.
• fokus na samu aktivnost, ulazak duboko u sadašnji trenutak i uživanje u njoj.

Zaključak

Flow stanja su apsolutno dostupna svima.

Do sada su ova iskustva najverovatnije bila samo spontana i nasumična. Svesna primena osnovnih principa za ulazak u flow će omogućiti da ona postanu svakodnevno dostupna. Ulazak u flow stanje se bukvalno može istrenirati. Što više ,,treniramo” svesni ulazak u flow stanje, to ga češće i lakše doživljavamo na dnevnom nivou.

Najbolji pristup je da u prvo vreme jednostavno budemo radoznali i otvoreni za eksperimentisanje. To će nam omogućiti da na najlakši način otkrijemo šta za nas najbolje funkcioniše. Npr, kakvi izazovi nas motivišu, a pritom ne prevazilaze previše nivo naših trenutnih veština. Ili koliki vremenski intervali neometane pažnje nam najviše odgovaraju.

Flow stanje se uvek i isključivo događa kada je sva naša pažnja u OVDE I SADA. I u krajnjoj liniji, uvek se svodi na UŽIVANJE U SADAŠNJEM TRENUTKU I ONOME ŠTO RADIMO. Kada primenjujemo osnovne principe za ulazak u flow stanje, mi u suštini, stvaramo ,,idealnu klimu” da se ovakva iskustva lako dogode!

U ovom tekstu smo videli kako možemo da postignemo flow stanje u različitim svakodnevnim aktivnostima. Možete otići i korak dalje i primenjivati isti princip i na mnoge druge aktivnosti u svom svakodnevnom životu!

I evo još nekoliko korisnih pitanja za početak:

• Kroz koje aktivnosti spontano najlakše postižem flow stanja?
• Koje svakodnevne aktivnosti (pomenute u ovom tekstu) mogu da iskoristim za isprobavanje ulaska u flow?
• Koje svakodnevne aktivnosti, koje nisu pomenute u ovom tekstu mogu da iskoristim za isprobavanje ulaska u flow stanje?

Slobodno podelite svoje odgovore u komentaru!

Kao i utiske i iskustva sa ulaskom u flow! 🙂