Unutrašnje zadovoljstvo

Svi želimo da budemo srećni, zar ne? Međutim, kada razmišljamo o sreći, hormoni nisu nešto što nam obično pada na pamet. A opet, u nama postoje čudesni hormoni koji igraju ključnu ulogu kada je u pitanju naše raspoloženje, fokus i produktivnost. U ovom članku, istražićemo šta su hormoni sreće, kako funkcionišu, i kako možemo poboljšati njihovu ravnotežu kako bismo postigli srećniji i ispunjeniji život.

Šta su hormoni sreće?

Hormoni predstavljaju bio-hemijsku komunikaciju u našem organizmu, odnosno signale koji pomažu da se određeni procesi u telu aktiviraju ili deaktiviraju. 

U našem telu postoji nekoliko hromona koji utiču na naš nivo sreće i zadovoljstva, a time i naš fokus i produktivnost.

Na primer:

Endorfini smanjuju bol i stres, dok serotonin reguliše raspoloženje i varenje. Dopamin utiče na pažnju, pamćenje i motivaciju za postizanje ciljeva.

Niske nivoi ovih hormona imaju negativne efekte na raspoloženje, zdravlje, koncentraciju i motivaciju.

Primera radi, kada našem organizmu manjka serotonin i endorfin osećamo se bezvoljno, a možemo imati i nesanice i glavobolje.

Dopamin, seratonin, endorfin i oksitocin su 4 najuticajnija hormona sreće u našem organizmu (ali ne i jedina). Optimalan rad ovih hormona dovodi do toga da se osećate ispunjenije i zdravije.

Sada, kada vam je malo jasnija uloga ovih hormona, hajde da ih detaljnije prostudiramo!

Endorfin: Hormon sreće i smanjenja stresa

Kada trčimo, vežbamo ili doživimo neki divan trenutak, osećamo neopisivu radost i zadovoljstvo. To je delimično zahvaljujući endorfinima – našim hormonima euforije.

Endorfini su neurotransmiteri koji se oslobađaju tokom fizičke aktivnosti i stvaraju osećaj blaženstva i smanjenja stresa. 

Oni funkcionišu kao prirodni analgetici, umanjujući bol i donoseći olakšanje.

Endorfini se stvaraju po potrebi. Da bismo imali povišen endorfin trebalo bi da praktikujemo one aktivnosti u kojima baš uživamo, ili one koje su nam vrlo neprijatne. Endorfin se stvara u tim krajnostima, jer su to situacije koje u nama izazivaju uzbuđenje. Tako da, ako želite ovu vrstu stimulansa, morate da napustite svoju komfor zonu. 

Serotonin: Regulator raspoloženja i varenja

Kada se osećamo srećno, zadovoljno i mirno, verovatno je da je serotonin u igri. Ovaj moćni neurotransmiter utiče na regulaciju raspoloženja i varenja.

Nivo serotonina u našem mozgu može uticati na našu sposobnost da se nosimo sa stresom, anksioznošću i depresijom. Takođe utiče i na varenje hrane i osećaj sitosti.

Dopamin: Gorivo za motivaciju i postizanje ciljeva

Kada postignemo neki cilj, bilo veliki ili mali, osećamo se ispunjeno i motivisano da nastavimo dalje. To je delimično zahvaljujući dopaminu, našem “hormonu motivacije”.

Dopamin je hormon koji ima ključnu ulogu u regulaciji nagrade i zadovoljstva.

Kada postignemo neki cilj ili zadovoljimo neku potrebu, mozak oslobađa dopamin, što nas podstiče da nastavimo sa radom na postizanju ciljeva.

Oksitocin i njegova veza sa zadovoljstvom i povezanošću

Oksitocin, poznat i kao “hormon ljubavi” ili “hormon bliskosti i povezanosti”, igra važnu ulogu u našim socijalnim interakcijama.

Oslobađa se tokom zagrljaja, dodira, porođaja i intimnih trenutaka. Ovaj hormon pojačava osećaj povezanosti sa drugima, povećava osećaj poverenja i smanjuje anksioznost.

Negovanje pozitivnih socijalnih veza može pomoći u povećanju nivoa oksitocina i osećaja zadovoljstva.

Anandamid: Molekul blaženstva

Kada su hormoni sreće u pitanju,  retko ko je čuo za anandamid.  Anandamid je jedan od endokanabinoida, tj. supstanci koje se prirodno stvaraju u našem telu i koje imaju slične efekte kao kanabis.

Njegovo ime potiče od sanskritske reči “ananda“, što znači sreća ili blaženstvo. Misim da to dovoljno govori o njegovoj važnosti. 

Anandamid je povezan sa osećajem zadovoljstva, euforije, opuštenosti i mira.

On takođe smanjuje stres, anksioznost i depresiju, jer deluje kao antidepresiv.

Norepinefrin: Uzbubđenje i pažnja

Još jedan biološki faktor koji utiče na sreću i blagostanje je norepinefrin.

Norepinefrin je hormon koji povećava budnost, pažnju i uzbuđenje. 

On takođe sužava krvne sudove, što pomaže u održavanju krvnog pritiska u situacijama stresa.

Kada smo suočeni sa nekim izazovom koji zahteva našu pažnju i veštine, naš mozak luči norepinefrin, koji nam daje osećaj zadovoljstva i nagrade. On nam pomaže da ostanemo fokusirani, motivisani i optimistični.

Takođe, pomaže nam da uđemo u flow stanje, jer se potpuno posvećujemo zadatku i zaboravljamo na sve ostalo.

Melatonin i njegova uloga u regulaciji ciklusa spavanja

Pored pomenutih 6 hormona sreće: serotonina, dopamina, oksitocina, anadamida, norepinefrina i endorfina na naše blagostanje i produktivnost utiče i melatonin.

Iako nije poznat kao hormon sreće, kada je reč o spavanju, melatonin je nezaobilazan igrač.

Melatonin je hormon koji reguliše naš ciklus spavanja i budnosti. 

Njegova proizvodnja se povećava kada padne mrak, signalizirajući našem telu da se pripremi za san.

Održavanje redovnog ciklusa spavanja i poboljšanje kvaliteta sna je ključno za osećaj osveženosti i blagostanja tokom dana.

Značaj hormonalne ravnoteže za sreću i blagostanje

Kada naši hormoni rade u harmoniji, osećamo se srećno, zadovoljno i puni energije.

Međutim, neravnoteža hormona može imati negativne efekte na naše emocionalno i fizičko zdravlje. Niske vrednosti srećnih hormona mogu dovesti do:

• depresije, 
• anksioznosti,
• hroničnog umora
• i gubitka motivacije.

Takođe, životni periodi sa hormonalnim promenama, poput puberteta, mogu dodatno uticati na naše raspoloženje i emocionalno stanje.

Razumevanje i upravljanje hormonima tokom ovih perioda može biti od ključnog značaja za srećniji i zdraviji život.

Kako uticati na nivo hormona sreće?

Postoji nekoliko faktora uz pomoć kojih možemo pozitivno uticati na hormone sreće.

Generalno, pozitivan životni stav i ispunjen, izbalansiran život prirodno stimulišu ove hormone. Tako nastaje povratna sprega između hormona, našeg ponašanja, razmišljanja i osećanja.

Pored toga, neki od faktora koji imaju pozitivan uticaj na hormone su:

Provođenje vremena na suncu

Provođenje slobodnog vremena na svežem vazduhu i suncu, utiče pozitivno na nivo serotonina i endorfina. Studije kažu da izlaganje suncu povećava nivo endorfina i serotonina. S

unčeva svetlost takođe utiče na balans serotonina i melatonina. izlaganje suncu pomaže u sintezi vitamina D, koji je neophodan za rad mnogih hormona.

Fizička aktivnost

Bilo koji aktivniji vid kretanja aktivira lučenje hormona sreće. Zato često i osećamo skok raspoloženja posle treninga. Pri fizičkoj aktivnosti, luče se endorfin i doprinosi da se osećamo “pobednički”.

Ne morate da budete sportski tip da biste uživali u pozitivnim efektima endorfina, dopamina i ostalih dobrih hormona koji se luče pri vežbanju. Svaka aktivnost koja ubrzava puls i stimuliše cirkulaciju, podićiće i nivo ovih hormona. 

Zdrava ishrana

Hrana koja sadrži triptofan, aminokiselinu koju naše telo koristi za proizvodnju serotonina, hormona koji utiče na raspoloženje, spavanje, apetit i bol. Neki primeri takve hrane su:

• Crna čokolada – sadrži manje šećera od mlečne čokolade, a ima i jedinjenja koja povoljno deluju na raspoloženje i smanjuju upale u organizmu.
• Orašasti plodovi i semenke – puni su zdravih masnoća i podižu nivo energije. Sirovi bademi, orasi, suncokret i semenke bundeve, kao i lešnici, mogu da budu sjajni saveznici u postizanju dobrog raspoloženja.
• Jogurt i sir – mlečni proizvodi su dobar izvor triptofana, a jogurt sadrži i probiotike koji mogu da uravnoteže bakterije u našim crevima.
• Banane – podstiču proizvodnju triptofana, sadrže vitamine koji su uključeni u sintezu i metabolizam neurotransmitera, a kombinacija šećera i vlakana organizmu obezbeđuje snagu i energiju.

Bliski kontakt 

Aktivnosti koje uključuju prijatan fiziki dodir, poput zagrljaja, masaže, kao i intimnost sa partnerom oslobađaju oksitocin i ostale dobre hormone. Zato nije ni čudo što se osećamo srećno i ispunjeno u tim situacijama. 

Socijalna interakcija i podrška od drugih ljudi takođe podižu nivo dobrih hormona. Smeh i humor takođe mogu da aktiviraju endorfine i dopamin, hormone koji se javljaju kao osjećaj nagrade.

Slušanje muzike

Muzika može da utiče na raspoloženje na različite načine, zavisno od žanra, ritma i teksta. Muzika koja je vesela, brza i pozitivna može da podigne nivo dopamina i endorfina.

Smirujuća, lagana i opuštajuća muzika može da poveća nivo serotonina i GABA, neurotransmitera koji smanjuje napetost i nervozu.

Meditacija 

Meditacija zaslužuje posebno mesto u ovom tekstu, zato jer ima izuzetno pozitivan efekat na hormone sreće. Pomaže nam da se opustimo, fokusiramo i oslobodimo od stresa i negativnih misli. 

Tokom meditacije, naš mozak oslobađa više serotonina, endorfina, dopamina i oksitocina, hormona koji su povezani sa zadovoljstvom, smirenošću, poverenjem i ljubavlju, nego bilo koja druga aktivnost.

Naravno, pod uslovom da meditirate ispravno. Recimo, za vreme duboke meditacije zabeležen je čak 227 puta veći oksitocin nego normalno. Praktičari meditacije koji su to doživeli prijavili su da osećaju inenzivan osećaj zaljubljenosti u život. 

Meditacija takođe može da poboljša zdravlje, imunitet, koncentraciju i pamćenje.

Preporučuje se da meditirate barem 10 minuta dnevno, u mirnom i udobnom prostoru, uz duboko i ravnomerno disanje. Možeš da koristiš i neku muziku ili aplikaciju za meditaciju koja će ti olakšati proces. 

FLOW stanje

Još jedan nezaobilazan faktor na putu zadovoljstva i sreće svakako je FLOW stanje. Flow je stanje u kome smo potpuno obuzeti obuzeti nekom radnjom, zarad te same radnje. FLOW čini da se osećamo ispunjeno i nadahnuto, jer smo potpuno fokusirani na ono što radimo i prisutni u sadašnjem trenutku.

Hormoni sreće i flow stanje imaju pozitivan povratni mehanizam, tj. jedno drugo podstiču i pojačavaju.

Flow stanje ljudi često opisijuju kao stanje ekstaze. Dok smo u njemu imamo intenzivni osećaj uživanja, pa se time seratonin, dopamin i ostali hormoni sreće pojačano proizvode.

Zaključak 

U svetlu ovih saznanja o hormonima sreće, postaje jasnije koliko su oni ključni za naše blagostanje i sreću.

Da se podsetimo nekih primera: 

Endorfini nas čine radosnima, serotonin održava raspoloženje, a dopamin nas pokreće ka postizanju ciljeva. Pored toga, melatonin nam pomaže da imamo dobar san, dok oksitocin gradi veze i osećaj povezanosti. Lista beneficija je dugačka.

Upravljanje ovim hormonima može zahtevati trud i svesnost, ali nagrada u vidu srećnijeg i ispunjenijeg života vredi svakog napora.

Tokom važnih životnih perioda, posebno je važno obratiti pažnju na hormonalnu ravnotežu. To važi za SVE hormone, ne samo one spomenute u ovom članku. Za fizičko blagostanje je neophodan balans svih hormona u organizmu.

Preporučuje se redovno vežbanje kako bismo podstakli lučenje endorfina. Takođe je važno i da konzumiramo namirnice koja podržavaju proizvodnju ovih hormona, kao i postavljanje ciljeva kako bismo podstakli oslobađanje dopamina.

Bitno je i voditi računa o kvalitetu sna i negovati pozitivne socijalne veze koje podstiču oksitocin. 

Meditacija i i FLOW stanje mogu znatno da doprinesu stvaranju ovih hormona, tako da bi bilo poželjno da ih uključite u svoj životni stil.

Zapamtite, harmonija hormona može biti ključ za vašu sreću i blagostanje. Uživajte u putovanju ka srećnijem životu! 🌞